U Beogradu će sutra, 22. septembra, biti obeležen „Evropski dan bez automobila“. Učenici i profesori Srednje saobraćajne škole iz Zemuna do 22. septembra na pet punktova u gradu deliće flajere građanima s temom „Bez automobila u centru Beograda“.Gustinu saobraćaja u centru grada moguće je regulisati tako što bi građani više koristili javni gradski prevoz, kao i proširivanjem i kontrolom pristupa pešačkim zonama, ali i formiranjem novih pešačkih zona. Beograd je automobilski model grada, što je sa ekonomskog, ekološkog, zdravstvenog i saobraćajnog aspekta najskuplji model, jer košta i zagađuje životnu sredinu.
U Beogradu će sutra, 22. septembra, biti obeležen „Evropski dan bez automobila“, najavio je gradski sekretar za saobraćaj Dragoljub Đakonović.
On je dodao da će učenici i profesori Srednje saobraćajne škole iz Zemuna do 22. septembra na pet punktova u gradu deliti flajere građanima s temom „Bez automobila u centru Beograda“.
Kako je rekao, gustinu saobraćaja u centru grada moguće regulisati tako što bi građani više koristili javni gradski prevoz, kao i proširivanjem i kontrolom pristupa pešačkim zonama, ali i formiranjem novih pešačkih zona. Prema njegovim rečima, Beograd je automobilski model grada, što je sa ekonomskog, ekološkog, zdravstvenog i saobraćajnog aspekta najskuplji model, jer košta i zagađuje životnu sredinu. „Proširivanjem zona u centru grada planiramo da destimulišemo one koji se parkiraju na duže vreme, kao i one koji na posao u centar dolaze kolima“, kazao je Đakonović.
- Grad bez automobila jeste centar Beograda bez automobila. Centar grada je rak-rana jer u njemu nema alternativnih pravaca. Dovoljno je da jedna od glavnih magistralnih ulica bude zakrčena ili da ima slabiju protočnost da se to odrazi na celu zonu. Ako postoji čep u ulici Kneza Miloša imaćemo zastoj i u Takovskoj i svim bočnim ulicama - rekao je Đakonović.
Popunjenost automobila u Beogradu je slaba. U kolima uglavnom nema nikog osim vozača. Izračunato je da je na 100 automobila na ulicama ekvivalentno jednom autobusu. Kada bi bar jedan deo Beograđana prihvatio apel da ne dolazi automobilom u centar grada, nego da koristi javni gradski prevoz ili pešači, akcija koja se sprovodi već neko vreme, bila bi mnogo uspešnija.
Ipak, pravi efekti postigli bi se tek kada bismo imali velike parkinge u blizini železničkih stanica na kojima bi građani ostavljali automobile i koristili javni prevoz. U doglednoj bdućnosti to bi bio metro. Tada bi grad mogao da uvede restriktivne mere i takse za ulazak u centar,kako se to praktikuje u nekim evropskim metropolama.